Nikola Todorovic u Njujorku

Postovani,

Dugo se nisam javljao, pogodicete i zasto - ove nedelje sam radio besprekorno, kao pravi Googler. Jebi ga. Nemam nesto zanimljivo da pisem, s obzirom da mi se nije mnogo zanimljivih stvari dogadjalo prethodne nedelje (osim posla :). Pre neko vece sam ostao kasno na poslu i jos jedan intern iz Poljske je takodje ostao. Mislili smo da odemo do nekog bara na pivo posle, ali smo odlucili da je bolje da popijemo po pivo u Google-u, s obzirom da on ne ide prevozom do posla i nema metro karticu - da ne objasnjavam sada... Otisli smo u game room, odigrali od svake igre i bas je bilo zanimljivo. E sad, problem je bio da otvorimo pivo. Nismo mogli da nadjemo neki otvarac, pa smo potrazili po fijokama. U jednoj je pisalo "misc" - mislili smo fioka je puna svakakvih gluposti, pa mora da ima. Kad mi otvorimo fioku, ona prazna - u njoj samo ogroman noz (30-40cm) :) Nekako smo ga iskoristili i otvorili flashe. Ali stvarno smesna situacija. Medjutim, sutra kad sam otvorio fioku da vidim da li je jos uvek tu, nije ga bilo. Ko zna ko ga je uzeo i sprema krvoprolice po Googlu.

Shishsao sam se danas. Kosa mi je postala nepodnosljivo dugacka, razvija se na sve strane i oshishao sam se. Mozda mi je i previse skratila, ali sta zna tetka sta je pola incha. Mislim, ima i onaj vic zasto zene slabo znaju matematiku. Zato sto im muskarci celog zivota pricaju da je 15cm ovoliko (i napravi se razmak izmedju palca i kaziprsta). Mislim, vic je vise za verbalnu komunikaciju, ali ovde se bas uklopio.

Mislim da znam u cemu je srz uspeha kompanije kao sto je Google. Zapravo, kompanije Google. Naravno, trebalo je najpre dovesti kompaniju do nivoa opste prepoznatljivosti i pozitivne reputacije. Taj korak su prebrodili Sergey i Larry, uz pomoc svog web searcha. Medjutim, od kada je Google postao poznat, uspeh ove kompanije sve je veci i veci, siri se lepeza proizvoda :) povecava broj radnika, income i tako dalje... Dakle, ne pricam o tome kako su oni dosli tamo gde su bili pre nekoliko godina, to suuspeli zahvaljujuci genijalnosti svojih osnivaca i prvih saradnika, vec kako odrzavaju visok nivo tako dugo i postaju sve jaci i mocniji. Google ima jako dobru reputaciju. Od pocetka je njihov slogan "Don't be evil" i u potpunosti se prati takav nacin razmisljanja. Tebi je ovde sve dozvoljeno. Mozes da telefoniras, pijes, jedes, zoves goste, ali sve uumereno. Niko te ne pritiska niti postavlja limite, ali su ljudi posteni i ne grabe vise nego sto im treba. Zapravo, kad imas sve na raspolaganju, onda ni nisi gramziv da uzimas vise nego sto ti treba. Valjda? Nego, skrenuo sam ja sa teme. Dakle, Google ima jako dobru reputaciju i prilicno je cool raditi u ovoj kompaniji. E, mislim da je upravo to pogonsko gorivo ljudima u kompaniji. Imam utisak da sam okruzen stotinama genijalaca, samo kada se prosetam kroz moj sprat. I zamislite sada tu gomilu genijalaca koja radi manijacki. Ali niko ovde nije prisiljen da radi toliko, jednostavno ljudima je cast da rade za Google i oni su maksimalno motivisani. Dakle, imamo idealnu kombinaciju zadovoljstva radnika i velike produktivnosti. T je kao onaj sistem Win-Win situacije koju smo ucili kod Perisica.

To je neko moje insajdersko shvatanje kako funkcionise ovolika masinerija. Naravno, i ja sam pocastvovan da provodim vreme tamo i delim rucak sa svim tim ljudima, a pogotovo da pisem i svoj kod. Kao sto bi rekli oni sa reklame za mastercard, pisanje koda za google - neprocenjivo. E da, pre neki dan sam skontao da sam prvi Nislija u Google-u. Ma ne da sam opasan :) Ima ovde Srba, ali ne znam bas odakle su. U Njujorku nema Nislija, ali bi trebalo da proverim odakle su ovi ostali, sto mi nije bas jednostavno.

Malo pre sam u metrou prisustvovao hapsenju 3-ojice crnaca. Sva trojica leze na podu, a panduri u civilu (!?) im stavlajju lisice. Sutra bi trebalo da se ide na neki picknick ovde u parku pored. Nadam se da ce biti zanimljivo.

Izvinjavam sto se nisam javljao ovoliko dugo, ali zamor materijala, kao i manjak dogadjaja.

SLIKE!!!!!!!!!!!Ko je reko SLIKE?????

http://picasaweb.google.com/tintor/ny

Tu su slike sa pocetka, koje je marko stavio i koje su prepunile nalog na pikasi. Na zalost, stavljao je punu rezoluciju, ali cu verovatno i sam da otvorim nalog i da stavim slike po svom izboru i sa manjom rezolcijom. Dakle, puno vise i biracu zanimljivije. A mislim da cu uskoro i sam da si kupim aparatot.

Nesto sam ceo dan danas umoran, boli me glava, spava mi se. Ne znam zasto, mislim da nije zbog toga sto sam ostao sinoc kasno, mislim nije ni nesto kasno, negde oko 3 sata. Nisam ni pijo mnogo, samo dve pive. Mislim da se razlog krije u klimama i duvanju vazduha! Tacnije u pitanju je propuha. Kazu da je to najveci ubica Srba. Znate kako da prepoznate Srbina u gomili ljudi? Po potpuno besmislenom i bezrazloznom strahu od promaje. Mislim, koliko ti vicevi imali/nemali smisla, ovde je skroz zajebano. Izadjes napolje, vrucina preko 30, udjes u zgradu, ono ledeno na 14 stepeni. Pricam u Celzijusima. Sad ide poruka za mamu. Nemoj da se brines, unosim puno tecnosti, cedim limun, jeo sam voce... Nego, proci ce me do sutra valjda.

Da kazem nesto vedrije! Petak, bio sam na salsa! Ima ovde klubova koji imaju takav raspored da orgnizuju svako vece neku posebnu vrstu muzike. I petkom su takvi plesovi, centralno-latino americki. Bas je super! Skroz opustena atmosfera, puno ljudi dosli zbog plesa. Fascinantno je videte matorce, Kubance, Kolumbijance, koji se savijaju i igraju kao mladici. Svaka im cast. Ja sam isao sa dva Madjara iz Googla, jednom Ruskinjom i Rumunkom, takodje iz Googla. Ruskinja je malo smotana a Rumunka je sve vreme igrala sa momkom, tako da sam morao da jurim nepoznate devojke da plesu sa mnom, sto mi je tesko palo. Jedino sam se iznervirao sto su ovi otisli relativno rano, negde oko 9, tako da sam jos malo ostao i otiso sam si kuci.

Sinoc sam bio do Jazz klubova, izlazak koji mi je organizovala teta Ivana, o kojoj sam vec pricao. Pored nas dvoje, bili su i njeni prijatelji kod kojih je ona smestena dok je ovde. To je Ninoslav, takodje Nislija i njegova zena, polu japanka-polu amerikanka ako sam dobro razumeo. Bilo je zanimljivo s obzirom da ranije nisam bas posecivao Jazz koncerte. Promenili smo dva mesta i moram da kazem da je u drugom bilo mnogo bolje, od atmosfere do muzike. Necete verovati, saksofonista je nama cetvoroma rekao da ne pricamo glasno ili da odemo na kraj kafane. Kakva smelost. Nego nisam hteo da ga napucam, uzdrzao sam se. Ali da mi je samo jednom jos ponovio, pokazao bi mu kako radi desnica pesnica :) Posle smo hteli da udjemo u neki Klub, pravi klub, koji jos uvek nisam obisao, medjutim tako sam se zajebao. Nisam poneo ID, kao ni Ivana, a oni striktno proveravaju ID na ulazu, bez obzira na izgled. Mislim, ne kazem bas da bi me odmah svrstali u one iznad 21...

Nista, idem dole da turim ves u masinu za susenje, drago me je da smo popricali.

Da bre, znam da sam jos nesto teo da vi recem, za malo da zaboravim. Bio sam danas u muzeju, da se malo kulturno podizem, ovaj uzdizem. Muzej se zove Metropolitan, ima puno zanimljivih stvari. Veliki je, na dva sprata. Muzej uopste nije los. Ima finih stvari, ali moram da kazem da me nije bas ni odusevio. Bili smo Marko i ja. Nemanja je bio na nekom splavarenju, kako sam nezvanicno cuo pojavio se u Googlu, sav crven. Lepo sam mu reko da stavi kacket, ali ne slusa. CCC

Lepo meni spavanje, vama lepo budjenje i odlazak na posao/skolu. Jao, vama je raspust. U bre...

Dragi dnevnice,

Pisem ti danas jer ... bla bla bla. Ne bih ni pisao, nego sam sada oprao kosu, pa da se osusi pre nego sto legnem. Mislim, mogu da citam ovu knjizicu iz C++, ali neka. I nije da nema sta da se napise.

A sta to ima? E da. Juce sam dobio laptop. IBM T43 , za posao. U fazonu, trebace mi da radim nesto pod Windows-om, nisam sam trazio, vec mi je mentor rekao da trazim. I tako, imam si laptop. Mogao bih i da ga iznesem iz Googla, pa da eventualno radim kod kuce, ali mi se ne iznosi. Kupicu si svoj, samo da mi se proknjize checkovi. Eh da, danas sam ih tek predao u banku, pa ce valjda da mi se proknjize do sutra. Inace, ostadoh ja bez kinte! Mislim, snaci cu se, ali nije fora...

Danas je bio vrlo zanimljiv dan na poslu. Imali smo picknick ;) u samoj zgradi. Pekli su rostilj (moram da kazem neuspesno, nisu oni videli Leskovac, Nis, pa cak i Beograd moze da se pohvali). U svakom slucaju, zabavan dan. Svi izadju na terasu, klopa, tako to. Onda su u sobi za igru dodali minigolf! 10-tak rupa, bas fency. Nadam se da ce i da ostane tu. Malo sam igrao stoni tenis, pa sam se vratio u office. Inace, da sam hteo, mogao bih da odem posle na kuraoke, samo sam se prosetao, ali nisam hteo da ulazim, jer da sam i tu ostao i posle u jednoj sobi gde su spremali koktele i tu da se napijem, gde bi mi kraj bio? Nista ne bih uradio ceo dan.

Ono sto cenim je da se maksimalno trude da opuste ljude, da se niko ne oseca pod pritiskom, da svi mogu da se relaksiraju. Ali sa druge strane, svi maksimalno rade, bez obzira sto atmosfera deluje tako opusteno. To moze i da te zajebe, na pocetku steknes utisak da niko nista ne radi, ali uopste nije tako.

E, lepa vest, javio mi se Mladja, bivsi chairman na LC Nis, on je nekih 500miles ili manje dole na jugu u Rehoboth beach. Pozvao me je da skoknem do njega na vikend, pa cu mozda narednog vikenda za nedelju dana da se spustim, sa Markom (koji je takodje dobio laptop!) i Nemanjom. Razmisljam da ili iznajmimo auto ili da idemo vozom. Mislim, bolje je autom, ali manje ima da se misli vozom.

E, volim da bijem ove amere u stonom tenisu :) Ima nekih koji se foliraju da znaju da igraju, a u sustini znaju samo jednu stvar. I onda ne mogu ni poen da mi uzmu, i bas mi je zadovoljstvo. Mada ima i onih sto stvarno dobro igraju, ali to uglavnom nisu Ameri.

Jao, ovo vise nema smisla. Moracu da provajdujem ovde neke slike. Ispasce da samo se..m ovo-ono, tu i tamo, ovamo onamo ima vise preferencija, ali najvise mi se svidja stari zavet. Jao, slusao sam danas neki nas radio preko interneta i imaju dzingl:
- Koliko ste dugo cekali da radio pocne da se pusta preko Interneta?
- Ja sam cekao 64 godine i moji majka i otac.... znaci 300 godine

A za sve one koji se brinu sta je bilo sa Katarinom (ako takvih ima), zeza je kompjuter pa ne moze da se javi, ali sam je zato ja zvao...

Kosa jos nije skroz suva, ali mogu da se prebacim na ++c narednih dvadesetak minuta

Here comes another one,

Veceras imam puno stvari da kazem, ali nisam bas siguran koliko imam dugo da pricam o svakoj od njih, tako da ne mogu da procenim tacno koliko ce ovaj post da traje, tj. koliko ce biti dugacak, odnosno ne mogu da procenim velicinu... :)

Prvo sto se desilo juce, na poslu je bilo zanimljivo, napisao sam jedno programce za testiranje da li su podaci koje ispisujem ispravni, to je bilo manje-vise ok, dok me nije neka glupost zajebavala. I bas sam se nervirao zbog toga, ali sam ga jutros resio.

No, ono sto sam hteo da kazem, kad sam se vratio kuci, cekalo me je veliko, milsim VELIKOOO, iznenadjenje. Otvorim mailbox, kada vidim, ono prazno...Marko je prvi usao u zgradu i vec je uzeo cekove, i goer su me cekala tri checka. Awesome, bio sam bas happy, tri komata. Planirao sam jutros da ustanem rano, da odem do teretane, unovcim checkove, tacnije prebacim ih na account, reklamiram mobitel kod Cingulara, posto ne mogu da primam pozive, samo da zovem (nemojte da mislite da mi dodje skuplje, ovde se podjednako naplacuju dolazni i odlazni pozivi), ali kita! Ustao sam kasnije, odlucio da je bolje da se malo vise naspavam nego da odem do teretane i iscrpljujem se, pa sam se samo istusirao i krenuo na posao. I tako se zajebao. Podzemna zeleznica se zaglavila na mojoj liniji, nesto nije radila signalizacija. Sat vremena smo profveli izmedju dve stanice, uzas! Nekako je posle odmileo do 14. ulice, izasao sam i krenuo putem busa. Stigao sam tek u 11 i naravno da nisam imao nikakvog vremena za bilo kakvo unovcavanje i reklamacije. Mozda sutra....

Na poslu nisam mnogo radio, s obzirom da smo ranije izasli kako bismo krenuli na krstarenje oko Menhetna. Uglavnom sam vreme proveo smisljajuci kako cu da resim zadatak koji me ceka. Ono sto se ispostavilo jako dobro je bilo krstarenje. Brodic nije bio veliki, do duse, ni nas nije bilo puno. Krstarenje je organizovao Google, i bilo je totally cool. Sluzili su veceru, pice smo jebiga placali, ali nije strasno. $5 za pivce, nije mnogo (ovo malo provociram sve vas u Srbiji, koji pijete 3 piva za evro, mislim i ja sa vama kad sam tu). Na brodicu su pustali cool muziku, rnb, hiphop, nesto popa i bilo je bas dobro, mislim da sam igrao jedno 2 sata od 3 koliko je trajao cruise. Bas sam se dobro proveo. Osim toga, NYCity skyline je fantastican, tako oni zovu pogled na oblakodere, nocu je izvrsno. Jos jednom da zaokruzim, bas sam se dobro proveo, nadam se da cu naci neko drustvo koje ce da ide sa mnom u clubbing ovde, jer me tisina utepuje. Vratio sam se ovde, iskisao sam kao glista, bas je pljusak bio. Na svu srecu, dobili smo majice od googla, posle krstarenja, tako da sam je uvezao oko glave, kao maramu, sta da kazem, real(float) G, man

Stigao sam kuci, mokar, umoran, pa cu sada da legnem. No, pre toga imam najbitniju stvar da kazem. Ovde misljm da jos uvek nije dvanaest, ali kod vas jeste, tako da koristim priliku da ovako javno, cestitam Katarini 3 meseca otkako smo zajedno. Mislim, nije mene lako izdrzati, pogotovo kad nisam tu :) Salu na stranu, Katarina trenutno ne razgovara sa mnom, nesto se naljutila, pa se nadam da ce mozda ova javna cestitka odobrovoljiti da barem posalje jedan mail. Mislim, ne moram da zovem one iz emisije "sve za ljubav", ali barem bih mogao da dobijem jedan mail da znam da si ok! Znam da nije lako bez mene, ali sta ja mogu? Sada?

I dobro, nadam se da se niste svi rasplakali jos uvek, smrc, evo, odobrovoljicu vas jednom lepom pesmom, naravno, u stilu kako sam krenuo,

If I can make it there,
I'll make it anywhere,
It's up to you,
New York, New York

Ve_r plejas plej
End vi rajd on d_ sh** lajk ev_ri dej
Big vilz hit strits ver gengstaz rolin
Partiz dont stap til siks in d_ mooonin

Juce je bilo sve u savrsenom, onako... :)
Kupio sam fancy CK kosuljicu, bas je dobra. Kupio sam i Timberland majicu. I sad vi mislite - stigla mi plata - ali patka, nije, inace ko zna sta bih sve kupio da jeste :). Koristim karticu iz Srbije, jos uvek :( Moram da kazem - ako to vec nisam - da sam se prilicno navikao na placanje karticama i da u principu gledam da smanjim kes na minimum. Kes jedino moram da ponesem kada idem negde uvece, mada ni tamo to nije bas neseseri. E i hteo sam da kazem kako ovde u pet ujutru ima jako puno ljudi na ulicama. I nisu pijani :) toliko. Nema bas kao u podne, ali je vrlo slicno 10 pm i 5 am. Stoga sam i stavio refren pesmice (inace je welcome to atlanta prava pjesma)

Kad smo vec kod izlazaka, sinoc sam bio sa gomilom Gangstera, ovaj Guglera, zaglavio sam cak do pet sati, prebacivali smo se iz bara u bar, bilo je fino. Kao sto napomenuh u prethodnom blogu, 4-ica su slavila rodjendane, koji se svi padaju u okviru par dana. Ono, probao sam nekoliko razlicitih vrsta piva, neke su sran, ups, lose pive, ali neke su dobre :) Ne znam koja im je to fora ovde da sluze pivo u vinskim casama. I to vec na par mesta sam doziveo. Strasno! A da! Uvek mi traze ID za pivo, dko mi juce nisu trazili kad smo rucali u Indijskom restoranu. Tako da sam popio zajebanciju kako sam odjuce postao muzevan :)

Jedna stvar kod ovih amera je to sto toliko vole da pljuju (fig) druge ljude, da je to postalo opsta kultura. Mislim i mi volimo, ali ovde je to preslo za stepenicu vise. Pokusacu da malo pojasnim sta mi je na umu. Svako od nas kad na primer vidi Stoju ili Isidoru Bjelicu ili Jelenu Karleusu ili Ivana Gavrilovica ili mnoge druge likove na televiziji (izvinite ako sam pomenuo necijeg idola), kada ih slusa malo kako se ponasaju, sta pricaju, oblace, voli u sebi ili naglas da prokomentarise kako neko od njih prica kojesta, kako izgleda smesno ili se ponasa besmisleno. E, ovde je to stiglo do sasvim viseg nivoa. Ovde ti imas posebne emisije, na njihovom mtv, ili vh1, koje imaju nameru jedino da se ispljuju i isprozivaju (ne)poznate licnosti. To ide do te krajnosti, da nekad cak nije ni smesno ni glupo sto je neki selebriti uradio, ali se opet nadje njih 4-5 "pozvanih na tu temu komentatora" koji ce od njega da naprave budalu. Tako je bio countdown 50 most awesomly najgorih pesama ikada. I medju njima su se nasle i neke bas fine pesme, npr. Don't worry be happy ili Breakfast at Tiffany's (ili kako se pise), What's up (4 nonblondies), itd. I bas za svaku od ovih pesama svi "komentatori" su nasli materijala da ocrne, pa cak i da nije tako lose. Nije bitno kako je, samo da se ocrni. Sve u svemu, ima ovde takvih emisija dosta, i ovde mi to deluje kao dusevna hrana. Ne kazem da je kod nas bolje, samo su oni dosli na visi nivo, da javno bez pardona komentarisu druge. Samo mi se cini da su malo presli granicu u smislu sta bi trebalo takve emisije da znace. Jer previse lose kritike ne dovodi do boljitka, vec jednostavno ta kritika postaje irelevantna.

Evo, sad ispade ja njih kritikujem, a ja sam postao isti takav, bas zato sto ih kritikujem :) I to javno. Na Internetu! Dakle, u prethodnom pasusu sam pokazao kakvi su njihovi komentatori upravo tako sto sam i ja postao onakav kriticar kakvi su oni. Jedino sto ne mogu da bez zvuka dramatizujem stvari onako kako to oni rade. A vi, ako ste se primili na moje komentare, i ako ste dobili zelju da prebijete ove amerikance, onda se verovatno osecate i razmisljate kao pravi pravcati amerikanci :) Sve ovo sto sam rekao u ovom pasusu ne znaci da ne mislim ono sto sam rekao u prethodnom. Cisto da izbegnem konfuziju. Ili sam je jos povecao? :)

E, i jos jednu stvar sam hteo da napisem. Dobijam puno komplimenata koji se odnose na to kako pricam engleski. Ljudi me u pitaju gde studiram, misleci na koj univerzitet u americi. Posle se iznenade kada im kazem da sam iz Srbije i svi su u fazonu "cool, kako si dosao cak odande, super! i tako to". Medjutim, situacija je da se ja osecam da mi je engleski otprilike na nivou nekoga iz osnovne skole ovde. Mozda mi je akcenat, naglasak i tako to dobro, sto ostavlja dobar utisak na pocetku. Gramatika mi takodje nije losa. Medjutim, nedostaje mi jos uvek sirok fond reci (mada napredujem). Takodje, kada hocu da kazem nesto na brzinu, sto mi padne na pamet, cesto mi se desi da se zajebem, da krenem da pricam kao sto bih rekao na srpskom, pa onda uradim rewind, pa ispocetka, ali polako. Isto mi je zajebano da ih razumem, pogotovo kad zbrzaju i pocnu da gutaju slova, sto mi otezava komunikaciju, jer moram da kazem sorry, could you repeat i tako to. Sto kazu, u svakom pogledu sve vise napredujem...

Nego, bas sam bio raspolozen da se raspisem. Mozda cu feceraf da fe profetam preko Bruklinfkog mofta (sto bi rekao patak Daca) Svi kazu kako je to poseban dozivljaj. Pa videcemo...

Aj, do sledeceg javljanja
ps Sto bi neko reko, da li bih voleo da sam normalan? Mislim da ne...

Sadam u "Mece", ovaj pored kompjutora i pisem blog. Ma daaaaaj!

Istina je da cekam da se osusi ves koji sam prao pre pola sata. Imamo u perionici masine za pranje i susenje vesa. Nego, jebi ga, jedan duks mi se ofarbao malo, pa ne znam sta da radim sa njim. A ionako ne nosim ovde dukseve, tako da nije strasno. Vrucina je velika, pa nosim samo jedan duks, koji stoji na poslu, s obzirom na klimu na poslu.

Juce nam je Google organizovao malu igru, takozvani Scavenger Hunt, ides po gradu i izvrsavas zadatke, tipa odi tamo, nadji odgovore, kad resis problem, mozes do sledeceg i tako dalje. Podele nas u ekipe, u svakoj ekipi po 5-6 Google-ra. Uz to, treba da pravis interesantne slike po gradu, npr. neki clan ekipe da bude u lisicama sa policajcem. Ili slika clana ekipe u gepeku taksija :) Ili svi clanovi ekipe sa naocarama za sunce... Naravno, za svaku zanimljivu sliku treba da startujes i da molis prolaznike, sto daje posebnu draz. Nesto slicno rade mnogi EESTEC LC-jevi, i to bi mogao i nas LC NIS da proba da napravi. Pogotovu je dobro kad te na kraju svakog checkpointa ceka po flasa piva, ili djuz-votke ili tako nesto :) Nasuprot svemu izrecenom, na zalost, ja se ovaj put nisam bas previse zabavljao u toku te igre :( Ovi moji iz ekipe su bili kilavi i usporeni, tako da bas nismo daleko dogurali, a ni nisu bili raspolozeni da rade zanimljive stvari.

Od ostalih zanimljivih stvari, mogao bih da izdvojim da sam juce usisavao sobu :) Da da, usisao je fino i sada nema komada prasine svuda po tepihu (sto ne znaci da nema na drugim mestima ;))

Platu jos nisam dobio, mamicu im prevarantsku, danas je trebalo da bude pay day, ali nista. Valjda ce biti... U svakom slucaju, dogovorili smo se sutra da odemo do KMarta, da malo kupimo neke stvarcice, samo ne znam jos od koje pare! Ako mi bas zatreba nesto vise, uzecu od Marka (ako mi da) posto je on dobio jos proslu platu, i to na prevaru.

Sutra treba da bude jako zanimljiv dan, posto posle robne kuce treba da odemo do plaze, gde je neki muzicki festival Sirene, koji traje celi dan, a uvece idem do east ili west village-a, gde bi trebalo da 4 googlera slave 21st rodjendan. Ici cemo po nekim barovima tamo kako sam skontao.
Naravno, ovi moji srbovici ne nameravaju da idu, ali sta da im radim.

Puno pozdravi na site

... Ta dam! Stigo mi je net u domu.

Eto mene ponovo, da napisem nesto, nadajuci se da nije previse booooorrrrring :) Boga mi, nakupilo se toga, garantovano cu nesto ispustiti. Pa da krenemo. U petak sam konacno izasao uvece u grad. Nema smisla, koliko sam vec dugo ovde a da ne izadjem uvece. Ali sta da radim, moracu da pocnem da prozivam ovu dvojicu, oni nisu ni hteli da izlaze, vec sam izasao sa Tanjom Savic (nije ona pevacica). Prvo smo se sreli sa jos jednim elektroncem (valjda sam i ja neki elektronac, barem malo...) , Bojanom, koji ovde sljaka, na zalost ne u okviru profesije, vec u Golf klubu. Ali i to je svakako zanimljivo iskustvo. On je skoro morao da ide, posto je imao poslednji bus za New Jersey. Nakon toga, sreli smo se sa jednim Crnogorcem, da me izvine, ne znam kako se zove, ali radi na brodu, kao i Tanja, tako da se odatle poznaju. E, dok smo ga cekali, sedimo na Grand Central stanici, na stepenicama pored kojih pise da je "zabranjeno sedenje", dok pored nas sede jos dve cure. Mi sedimo i caskamo, na srpskom naravno :) Nailazi Crnogorac, sa svojim ortakom, koji je iz Hrvatske. Upoznajemo se sa njima i on uctivo pita na engleskom, "Are they your friends?", dok one odgovaraju "Ne, ali razumijemo sta pricate" i tu padne smejanje. Bile su iz Hrvatske. Zanimljivo je kako je Bojan pre toga, kada smo se nalazili, pricao kako je setajuci Times squareom cuo srpski, pa su mu oni u stvari odgovorili kako je to Hravtski itd. U svakom slucaju, SFRJ u New York-u. Posle smo sedeli u nekom ekstra baru, gde su dva pica izasla $20. Tacnije, pivo i Dzin-tonic. Ima se - moze se :) Na kraju, kad sam se vracao, debelo se zajebo. Umesto da uzmem taxi da me odveze do hotel, ja krenem sa metroa. Medjutim, problem je bio da uvece neka linija nije isla, pa sam morao da hvatam neke druge linije, da bih stigao na stanicu koja nije bas tako blizu kao ova kojom uvek idem. Ne samo sto nije tako blizu, vec sam se na kraju pogubio, bez obzira sto za sebe "cenim" da se dobro snalazim u prostoru. I to sve uz pomoc Amera. Krenem u jednom pravcu, pitam nekoga, oni mi kazu da skrenem i skroz odem bez veze. Na kraju sam shvatio koliko sam se pogubio, kada sam uspeo da stignem na stanicu sa koje sam krenuo. Onda sam krenuo gde sam mislio i uspeo da stignem. Dosao sam kuci negde oko 3. Sreca je da je moj kraj miran...

Subota, novi dan. Dogovorio sam se sa Markom i Nemanjom da idemo na plazu na Coney Island. Plaza nije losa, siroka, dugacka, zanimljivo.... Voda hladna, mutna, nemam kupace (imam sorc do duse) ali zar da propustim kupanje? Moji su sada u Grckoj i bas im zavidim. Pa morao sam da udjem... Sad cu ponovo da prozivam ovu dvojicu, ali su ostali na plazi. Suvi... Moracu da kupim neke rekvizite, drvene rekete za tenis na plazi, loptu za odbojku, frotir ili sundjer za lezanje, kako bihmogao ne samo na plazu, vec i u park da odem ili na izlet ili tako nesto. Posto sam kasno legao, rano ustao, nisam ni mogao da ostajem dugo u subotu uvece.

Nedellja, finale. Boris Sasic, koji je Marku i meni pomogao da platimo smestaj, sacekao nas na aerodromu, pozvao nas je kod njega na utakmicu uz rostilj i pivo. Utakmica nije bila losa iz moje tacke gledista, ali su obe ekipe igrale previse zatvoreno, tako da se nije videlo previse akcija i uzbudjenja pred golovima. Navijao sam za Francuze, zbog Zidana ponajvise, ali me je bas iznervirao! Italijani zasluzeno nose trofej. Osim Borisa i nas trojice, kod njega je bio i jedan njegov prijatelj, Boske. Sva cetvorica su sa etf-a, tako da sam se osecao kao uljez (kada pocnu da pricaju o kolima, chipovima... :) Vratili smo se na Manhatn i prosetali ulicom (cini mi se da je bila 7. avenija) u kojoj ima dosta restorana i kafica. Naisli smo i na jedan seksi shop. Bas sam bio u dilemi da uzmem tange u bronzanoj boji, ali su me nagovorili da ima u drugoj radnji povoljnije. Kaze Nemanja kako on sve kod njih kupuje...

Posle su dosli dosadni ponedeljak, utorak i sreda, sa dosta vremena provedenog na poslu. Jos uvek se nisam prilagodio, ali polako ide na bolje. Zajebano je, pogotovo sto mi je ovo prvi posao koji radim.

Juce je bio sastanak u CDS-u, agenciji koja je organizovala vizu, dosli su svi stranci koji su preko njih usli mislim u poslednjih mesec dana. Bio sam nesto lepo raspolozen i na svako pitanje ili komentar, prisutni su se smejali :)) Ili mi se barem tako cinilo.

Bila mi je u gostima u Googlu Ivana Savic (jos jedna Savic-ka:). Pada mi se kao tetka, ali mi vise dodje kao sestra, starija je samo nekoliko godina od mene. Ona je u NYC turisticki, na par meseci. Nadam se da cemo da se organizujemo da odemo zajedno na neku predstavu, koncert operu ili tako nesto...

Ma ima jos toga, ali i ovo je previse. Ko je stigo do ovde, svaka mu cast!

After rain, there comes the rainbow,
Thats what my friends told to me,
If the rainbow were the railroad,
Would you ride to NYC?

Whole my ssssong is made of pain
And that ssssong is life of mine
And these glasssses 'round the table,
My friends, make them shine!

Nego, ostavimo se lirskih pesama. Danas jos jedan "obican" dan. Naporno na poslu, ali je posle dobro doslo krstarenje. Obisli smo Menhet'n, istina ne bas 360 stepeni, ali barem jedno 200 :) i plus se spustili dole do statue slobode. Jos nisam u fazonu, a i mrzi me da postavljam slike ovde, tako da cu za sada da vas udostojim samo prelepim rimama koje smisljam ovako kasno. Bas sam umoran. Odoh da spavam. Treba sutra da se ustaje rano, a zaplanirao sam da ustanem u 7 da prvo odem u teretanu. Treba da se smanjuju malo funte(tezinske), u restoranu Gooca se dobro ruca

Prva asocijacija na ove reci mi je film sa Will Smith-om i vanzemaljcima, ali od danas cu verovatno pamtiti i vatromet koji je veceras bio po celom Njujorku. Svakako najbolji vatromet koji sam video, i to sa jako dobrog mesta iz Bruklina, vrlo blizu reke. Pustali su vatromet sa vise mesta u gradu, cak se video i onaj iz New Jersey-ja. Sve je trajalo cetrdesetak minuta. Mocno.

To mi je danas glavni dozivljaj, uz to sto sam prepodne proveo u Central Parku, gde je bilo dosta ljudi, koji su poneli rostilj, cebice, lopte i napravili nesto kao sto kod nas zovu Prvomajski uranak. Mada, ne verujem da su oni ustali tako rano, a mislim takodje da atmosfera nije ni priblizna kad nasi otvore cetvoro vrata i odvrnu narodnjake. To pobedjuje kompletan dozivljaj ovde :) Takodje, danas u Centralu sam video 6-7 gay-eva na cebetu i skroz mi je sranje. Mada, vec sam skoro 3 nedelje ovde, tako da sam se navikao, a i citiracu Nemanjinu izjavu kako "Ovde nisi kul ako nisi gej". U tom kontekstu, ne postaje mi se cool

Mislim da sam prosli put rekao da je ovde iza mene plesna grupa koja vezba uz neku hiphop/rnb muziku. Sad sam se iskidao od smeha. Tekst ide:
"You don't like bacon,
I'll give you a sausage"

Sutra je novi radni dan. Idem da se odmorim!

Well,

Necu bas na engleskom da pisem ovaj mail mada bih totalno mogao. Ovako, USA je definitivno drugi svet, po kulturi, stilu zivota, nacinu razmisljanja. Prvo sto mi je zapalo za oko kada sam dosao ovde, to je da su prilicno kulturni i prijatni u odnosu sa ljudima. E sad, da li je to sto zaista toliko vole ljude, ne bih bas rekao. Pre bih rekao da je njihova kultura na tom nivou, da je za njih ispod casti da se ponasaju neuljudno. Zasto rekoh prvo, pa odmah po dolasku sa aerodroma, otisli smo u restoran, gde sam drasticno primetio razliku u odnosu na uslugu u nasim restoranima, (istog dana sam bio u restoranu na rucku kod nas). Razlika je u sustini u tome sto su oni spremni da vise stvari ucine za tebe, ljubazniji su, vise ti se ulizuju, dok su nasi ponekad drski, napadni, suvise direktni, ali sa nasima mozes ponekad da se zezas, da popricas po nesto. Ovde malo teze... Ako se vec ponasanje u restoranima moze okarakterisati kao poslovno i da ulazi u opis posla, onda se to ne moze reci za slucajne prolaznike na ulici, koji ako ih zakacis, nagazis ili gurnes na ulici, slucajno ili namerno, oni ti se odmah izvinjavaju, kao da su oni nesto uradili :) Ne znam zasto, ali to sam i ja poceo da praktikujem - samo ih udaram i izvinjavam se po celi dan :) Salim se, nije bas tako, jos malo gore. Takodje, na televiziji sam cuo da je Njujork najkulturniji grad na svetu. Moguce... Dalje, ovde je sistem tako jak da nisam siguran koliko su oni svesni da njima upravlja taj sistem. Evo,tipican primer, bio sam na bejzbol utakmici pre nedelju dana. Igrali su New York Metsi. Po gradu, oni su definitivno najveci idoli od svih sportskih klubova, vec sam video toliko dresova sa imenima njihovih igraca, Jeter, Rodriguez... Medjutim, kada sam otisao, debelo razocarenje. Mislim da je to najdosadniji sport na cijoj sam utakmici bio. Traje 3 SATA! Za sve to vreme, 95% vremena igraci stoje u mestu, nema kretanja i tu i tamo se vidi po neki udarac. Za celu utakmicu, naravno, nije se desio ni jedan spektakularan udarac, kakve smo vidjali po spicama... Ali dobro, ne treba ni to ocekivati. Predaleko sam otisao. Bilo kako bilo, za ta 3 sata, covek ozedni i ogladni, gde ga cekaju hrana i pice za 10-tak dolara. Dakle, nekoliko puta skuplje nego u prodavnici. E sad, ono zbog cega sam i uopste krenuo ovu pricu sa bejsbolom - navijanje. Dakle, mislim da oni nemaju pojma zasto su tu. U trenutku kada je kriticna situacija za njihov tim, tisina na stadionu, tek odjednom pocinje ogromna neartikulisana buka - zasto? Pa zato sto na velikom ekranu stoji ogromni natpis "MAKE SOME NOISE". Uzas! Nekako sam ustao da ispostujem himnu na pocetku utakmice, ipak sam u toj zemlji, ali kad su na sredini pevali pesmu americkim ratnicima sirom sveta, to vec nisam mogao da istrpim da prestojim. Dovoljno mi je bilo da se setim sta su ti vojnici radili nama za vreme rata, tako da ne bi bilo u redu da sam i to ispostovao... Kao sto sam na pocetku rekao, imaju osetno bolji, prijatniji odnos sa ljudima, korektni su, ali sve je to stvar kulture, ne toga sto te oni postuju i sto si im drag. Barem se to odnosi na kultivisane belce, sa kojima se svaki dan srecem na poslu. Da, i kada sam vec pomenuo belce, nisam rasista, ali dacu i moje trenutno vidjenje medjuljudskih odnosa ovde. Belci u sustini misle da su Bogom dani, ali to ne isticu na sve strane. Zato mislim da oni gledaju na crnce, Kineze i ostale rase kao na nizu vrstu, medjutim, mislim da su crnci, pa i hispanikusi u realno oni koji se najbolje provode i najvise uzivaju u onome sto zivot pruza. Do sada, crnci (i crnkinje :) su ostavili najbolji utisak na mene. I to ne samo zbog toga sto sam slusao hip-hop pre nego sto sam dosao,vec zaista jesu kul. E da, i jos jedna zanimljiva stvar, da ne zaboravim, sa Amerom je tesko ili gotovo nemoguce mimoici se u prodavnici izmedju rafova. Treba se vratiti nazad da oni prodju, pa tek onda krenuti... I taman kad ste mislili da ovom blogu nece biti kraja,

Resio sam da krenem novi pasus :) Pa treba napisati i nesto o onome sto je bilo danas, nevezano za generalne utiske o Amerima koje sam izneo gore. Danas se udarnoj trojici TNT (Tintor-Nemanja-Toshke) pridruzila Tanja, sestra Aleksandre Savic(ko ne zna Aleksandru, sta da radim...). Isli smo do ratnog muzeja, broda Interpid koji je sluzio kao nosac aviona. Videli puno starih aviona, vozili se simulatorom lovca, obisli konkord, ali meni je najzanimljiviiji bio zid za Free climbing. Ne znam kako se on tu nasao, ali kad vec stoji zid, zasto da se covek ne popne na njega? Dosta je zanimljiv sport, i mislim da cu zeleti da se malo vise penjem...

Endless story got to its end

Da, ovde je pauza. 4. jul je "independence day", tako da ne radim niti sutra ni prekosutra. I eto, nadjoh koji tren da napisem ponesto. Danas sam isao do akvarijuma sa cimerom ( uh da, cimer) i Nemanjom(ko je sad pa taj Nemanja?). Treba da kazem da imam cimera i da sam smesten u studentskom domu na Bruklinu. Cimer mi je Marko Tintor, sa etf-a, a Nemanja Jovanovic je asistent na etf-u, on je smesten na Menhetnu. Inace, oba trojica smo na praksi u Googlu, sa tom razlikom sto smo Marko i ja dosli nedelju dana ranije, pa cemo verovatno i dobiti prvu platu ranije ;) A Nemanju Jovanovica nikako ne treba pomesati sa Nemanjom Petrovicem, koji mi je shef (iliti nadredjeni) u Googlu.

S obzirom da znam da vas sve zanima kako je u firmi kao sto je Google, ovo javljanje cu posvetiti upravo toj tematici. Prema onome sto sam video u ove prve dve nedelje, utisci su mi prilicnopozitivni. Fasciniran sam kompletnom organizacioj firme, nacinom na koji se radi, ljudima koji te okruzuju. Prakticno imas utisak da si opkoljen stotinama genijalaca, koji chukaju po tastaturama i resavaju komplikovane probleme. Treba se uklopiti u sve to i naci svoje mesto tu, sto uopste nije lako. Ja sam u kancelariji sa Nemanjom Petrovicem, dakle sefom, koji mi daje punu podrsku i odgovara na sva moguca pitanja koja postavljam, a u pocetku sam ih imao mnogo. Mislim da je period aklimatizacije prosao, tako da sam krenuo da ozbiljnije radim. Ono sto radim ce biti dosta zanimljivo. E sad ide najjaci deo :) Ne mogu da vam kazem na cemu radim, jer to jos nije objavljeno. Jedino sto mogu da vam kazem je da radim u C++, pod linux-om. Na pocetku sam imao problema, jer nisam u zivotu puno koristio linux, ali sada vec ide sve lakse... Inace, u Googlu je atmosfera jako opustena, svi kuliraju, veseli su, ali kada treba da se radi, onda su maksimalno ozbiljni. Radno vreme nije fiksno, ali je bitno ono sto budem uradio za ova tri meseca. To ce na neki nacin biti ocena mog rada, kao i rada svih ljudi ovde. Hrana je odlicna, mogu da uzimam sta hocu koliko hocu, po ceo dan, ali treba biti umeren, ako covek zeli da zadrzi neku liniju. Tim povodom sam se uclanio u teretanu pored mene, tako da trcim, skacem... koliko mogu. Nemam neko drustvo za sport, a doduse preko nedelje nemam ni vremena, s obzirom da dosta vremena provodim na poslu. Istina igram tamo sportove, bilijar, stoni tenis, stoni fudbal... ali nije to to.Ova kancelarija u Njujorku je posle Mountain view-a najveca Googlova kancelarija na svetu i ima puno ljudi. Mada, kada bih mogao da biram, verovatno bih drugi put izabrao neku kancelariju u Evropi, s obzirom da je puno blize, a i generalno bih vise voleo da zivim u Evropi. Nemam neki veliki afinitet prema Amerikancima, a to tome cu pisati u nekom od narednih postova.

Dakle, o Googlu sve najbolje, i ako bih zeleo da radim u nekoj firmi nakon zavrsenog fakulteta, postdiplomskih... onda bi to bio Google. Naravno, do tada ima vremena, tek treba da zasluzim tako nesto, da se pokazem sada, dobijem pozitivne ocene itd...

Evo konacno sam se nakanio da pocnem da pisem ovaj blog. I premda sam dosta umoran, zaokruzicu prvo javljanje. Istina, javljanje je dve nedelje i vise posle mog dolaska, ali nazovimo to periodom privikavanja. Do sada sam vec uradio dosta zanimljivih stvari, kako i ne bih, kada je ovaj grad tako zanimljiv. U sustini, ovo sam mozda vec i mnogima rekao, ali ovde mogu u svako doba da se uputim negde, bez posebnog plana i mape, i naici cu vec na nesto interesantno.

Pa cisto da nabrojim gde sam sve bio do sada, cisto da ne bih zaboravio, da ostane crno na belo, tj. 1 i 0, tj. +- na disku ili kako god hocete... :) Mada vec sada ne mogu da se setim svega, ali krenimo redom: Bio sam na Empire state buildingu(fantasticno, pogled kao sa Eiffel-ovog tornja), prospartao dobar(mali) deo Menhetna i Bruklina, bio sam do Wall streeta, tamo gde su bile "bliznakinje", setao se po Central Parku, obisao puno restorana, razlicitih kuhinja, odgledao prvi film u bioskopu :), bio u Indijanskom muzeju, odgledao baseball utakmicu New York Yankees-a, verovatno je bilo jos nesto, ali ne mogu sada da se bas setim...

Danas sam bio do Bronx-a, da budem malo cool, da pustim pantalone da mi se vuku po zemlji i da mi se vidi underwear (salim se, nisam bas toliko cool). U svakom slucaju, Jennifer Lopez je iz Bronxa. Ali nisam zato isao tamo. Ima ogroman zoloski vrt u Bronxu. Stvarno je veliki i dobro organizovan. Svaka cast amerima kako zaradjuju pare. Tacno znaju da naprave zanimljivosti tamo gde ih nema i da od interesantnih stvari naprave atrakcije... Alal im... ZOO je stvarno super, sa velikim brojem vrsta, ali ono sto je specificno (barem za mene, ja nisam puno ZOO-ova video)je to sto su organizovali da delovi vrta imaju veze sa poreklom zivotinja. Pa imamo African mountain, pa asian wildlife, ... A jesam definitivno uzivao, i puno dobrih utisaka nosim iz vrta. Jedino je nezgodno sto je bila takva vrucina, da sam posle setnje bio mrtav umoran. A i Bronx je u tri lepe od Bruklina, jedno 30-tak i vise stanica metroom, vikendom kada staje na sve stanice.

Eto toliko za prvo ozbiljno javljanje, mislim da sam podosta napisao, s obzirom da sam umoran. O poslu, Googlu, zivotu, Amerikancima, narednim prilikama...

Pa da probam da vidim da li ovo radi i kako radi :)