Nikola Todorovic u Njujorku

Well,

Necu bas na engleskom da pisem ovaj mail mada bih totalno mogao. Ovako, USA je definitivno drugi svet, po kulturi, stilu zivota, nacinu razmisljanja. Prvo sto mi je zapalo za oko kada sam dosao ovde, to je da su prilicno kulturni i prijatni u odnosu sa ljudima. E sad, da li je to sto zaista toliko vole ljude, ne bih bas rekao. Pre bih rekao da je njihova kultura na tom nivou, da je za njih ispod casti da se ponasaju neuljudno. Zasto rekoh prvo, pa odmah po dolasku sa aerodroma, otisli smo u restoran, gde sam drasticno primetio razliku u odnosu na uslugu u nasim restoranima, (istog dana sam bio u restoranu na rucku kod nas). Razlika je u sustini u tome sto su oni spremni da vise stvari ucine za tebe, ljubazniji su, vise ti se ulizuju, dok su nasi ponekad drski, napadni, suvise direktni, ali sa nasima mozes ponekad da se zezas, da popricas po nesto. Ovde malo teze... Ako se vec ponasanje u restoranima moze okarakterisati kao poslovno i da ulazi u opis posla, onda se to ne moze reci za slucajne prolaznike na ulici, koji ako ih zakacis, nagazis ili gurnes na ulici, slucajno ili namerno, oni ti se odmah izvinjavaju, kao da su oni nesto uradili :) Ne znam zasto, ali to sam i ja poceo da praktikujem - samo ih udaram i izvinjavam se po celi dan :) Salim se, nije bas tako, jos malo gore. Takodje, na televiziji sam cuo da je Njujork najkulturniji grad na svetu. Moguce... Dalje, ovde je sistem tako jak da nisam siguran koliko su oni svesni da njima upravlja taj sistem. Evo,tipican primer, bio sam na bejzbol utakmici pre nedelju dana. Igrali su New York Metsi. Po gradu, oni su definitivno najveci idoli od svih sportskih klubova, vec sam video toliko dresova sa imenima njihovih igraca, Jeter, Rodriguez... Medjutim, kada sam otisao, debelo razocarenje. Mislim da je to najdosadniji sport na cijoj sam utakmici bio. Traje 3 SATA! Za sve to vreme, 95% vremena igraci stoje u mestu, nema kretanja i tu i tamo se vidi po neki udarac. Za celu utakmicu, naravno, nije se desio ni jedan spektakularan udarac, kakve smo vidjali po spicama... Ali dobro, ne treba ni to ocekivati. Predaleko sam otisao. Bilo kako bilo, za ta 3 sata, covek ozedni i ogladni, gde ga cekaju hrana i pice za 10-tak dolara. Dakle, nekoliko puta skuplje nego u prodavnici. E sad, ono zbog cega sam i uopste krenuo ovu pricu sa bejsbolom - navijanje. Dakle, mislim da oni nemaju pojma zasto su tu. U trenutku kada je kriticna situacija za njihov tim, tisina na stadionu, tek odjednom pocinje ogromna neartikulisana buka - zasto? Pa zato sto na velikom ekranu stoji ogromni natpis "MAKE SOME NOISE". Uzas! Nekako sam ustao da ispostujem himnu na pocetku utakmice, ipak sam u toj zemlji, ali kad su na sredini pevali pesmu americkim ratnicima sirom sveta, to vec nisam mogao da istrpim da prestojim. Dovoljno mi je bilo da se setim sta su ti vojnici radili nama za vreme rata, tako da ne bi bilo u redu da sam i to ispostovao... Kao sto sam na pocetku rekao, imaju osetno bolji, prijatniji odnos sa ljudima, korektni su, ali sve je to stvar kulture, ne toga sto te oni postuju i sto si im drag. Barem se to odnosi na kultivisane belce, sa kojima se svaki dan srecem na poslu. Da, i kada sam vec pomenuo belce, nisam rasista, ali dacu i moje trenutno vidjenje medjuljudskih odnosa ovde. Belci u sustini misle da su Bogom dani, ali to ne isticu na sve strane. Zato mislim da oni gledaju na crnce, Kineze i ostale rase kao na nizu vrstu, medjutim, mislim da su crnci, pa i hispanikusi u realno oni koji se najbolje provode i najvise uzivaju u onome sto zivot pruza. Do sada, crnci (i crnkinje :) su ostavili najbolji utisak na mene. I to ne samo zbog toga sto sam slusao hip-hop pre nego sto sam dosao,vec zaista jesu kul. E da, i jos jedna zanimljiva stvar, da ne zaboravim, sa Amerom je tesko ili gotovo nemoguce mimoici se u prodavnici izmedju rafova. Treba se vratiti nazad da oni prodju, pa tek onda krenuti... I taman kad ste mislili da ovom blogu nece biti kraja,

Resio sam da krenem novi pasus :) Pa treba napisati i nesto o onome sto je bilo danas, nevezano za generalne utiske o Amerima koje sam izneo gore. Danas se udarnoj trojici TNT (Tintor-Nemanja-Toshke) pridruzila Tanja, sestra Aleksandre Savic(ko ne zna Aleksandru, sta da radim...). Isli smo do ratnog muzeja, broda Interpid koji je sluzio kao nosac aviona. Videli puno starih aviona, vozili se simulatorom lovca, obisli konkord, ali meni je najzanimljiviiji bio zid za Free climbing. Ne znam kako se on tu nasao, ali kad vec stoji zid, zasto da se covek ne popne na njega? Dosta je zanimljiv sport, i mislim da cu zeleti da se malo vise penjem...

Endless story got to its end