Nikola Todorovic u Njujorku

... Ta dam! Stigo mi je net u domu.

Eto mene ponovo, da napisem nesto, nadajuci se da nije previse booooorrrrring :) Boga mi, nakupilo se toga, garantovano cu nesto ispustiti. Pa da krenemo. U petak sam konacno izasao uvece u grad. Nema smisla, koliko sam vec dugo ovde a da ne izadjem uvece. Ali sta da radim, moracu da pocnem da prozivam ovu dvojicu, oni nisu ni hteli da izlaze, vec sam izasao sa Tanjom Savic (nije ona pevacica). Prvo smo se sreli sa jos jednim elektroncem (valjda sam i ja neki elektronac, barem malo...) , Bojanom, koji ovde sljaka, na zalost ne u okviru profesije, vec u Golf klubu. Ali i to je svakako zanimljivo iskustvo. On je skoro morao da ide, posto je imao poslednji bus za New Jersey. Nakon toga, sreli smo se sa jednim Crnogorcem, da me izvine, ne znam kako se zove, ali radi na brodu, kao i Tanja, tako da se odatle poznaju. E, dok smo ga cekali, sedimo na Grand Central stanici, na stepenicama pored kojih pise da je "zabranjeno sedenje", dok pored nas sede jos dve cure. Mi sedimo i caskamo, na srpskom naravno :) Nailazi Crnogorac, sa svojim ortakom, koji je iz Hrvatske. Upoznajemo se sa njima i on uctivo pita na engleskom, "Are they your friends?", dok one odgovaraju "Ne, ali razumijemo sta pricate" i tu padne smejanje. Bile su iz Hrvatske. Zanimljivo je kako je Bojan pre toga, kada smo se nalazili, pricao kako je setajuci Times squareom cuo srpski, pa su mu oni u stvari odgovorili kako je to Hravtski itd. U svakom slucaju, SFRJ u New York-u. Posle smo sedeli u nekom ekstra baru, gde su dva pica izasla $20. Tacnije, pivo i Dzin-tonic. Ima se - moze se :) Na kraju, kad sam se vracao, debelo se zajebo. Umesto da uzmem taxi da me odveze do hotel, ja krenem sa metroa. Medjutim, problem je bio da uvece neka linija nije isla, pa sam morao da hvatam neke druge linije, da bih stigao na stanicu koja nije bas tako blizu kao ova kojom uvek idem. Ne samo sto nije tako blizu, vec sam se na kraju pogubio, bez obzira sto za sebe "cenim" da se dobro snalazim u prostoru. I to sve uz pomoc Amera. Krenem u jednom pravcu, pitam nekoga, oni mi kazu da skrenem i skroz odem bez veze. Na kraju sam shvatio koliko sam se pogubio, kada sam uspeo da stignem na stanicu sa koje sam krenuo. Onda sam krenuo gde sam mislio i uspeo da stignem. Dosao sam kuci negde oko 3. Sreca je da je moj kraj miran...

Subota, novi dan. Dogovorio sam se sa Markom i Nemanjom da idemo na plazu na Coney Island. Plaza nije losa, siroka, dugacka, zanimljivo.... Voda hladna, mutna, nemam kupace (imam sorc do duse) ali zar da propustim kupanje? Moji su sada u Grckoj i bas im zavidim. Pa morao sam da udjem... Sad cu ponovo da prozivam ovu dvojicu, ali su ostali na plazi. Suvi... Moracu da kupim neke rekvizite, drvene rekete za tenis na plazi, loptu za odbojku, frotir ili sundjer za lezanje, kako bihmogao ne samo na plazu, vec i u park da odem ili na izlet ili tako nesto. Posto sam kasno legao, rano ustao, nisam ni mogao da ostajem dugo u subotu uvece.

Nedellja, finale. Boris Sasic, koji je Marku i meni pomogao da platimo smestaj, sacekao nas na aerodromu, pozvao nas je kod njega na utakmicu uz rostilj i pivo. Utakmica nije bila losa iz moje tacke gledista, ali su obe ekipe igrale previse zatvoreno, tako da se nije videlo previse akcija i uzbudjenja pred golovima. Navijao sam za Francuze, zbog Zidana ponajvise, ali me je bas iznervirao! Italijani zasluzeno nose trofej. Osim Borisa i nas trojice, kod njega je bio i jedan njegov prijatelj, Boske. Sva cetvorica su sa etf-a, tako da sam se osecao kao uljez (kada pocnu da pricaju o kolima, chipovima... :) Vratili smo se na Manhatn i prosetali ulicom (cini mi se da je bila 7. avenija) u kojoj ima dosta restorana i kafica. Naisli smo i na jedan seksi shop. Bas sam bio u dilemi da uzmem tange u bronzanoj boji, ali su me nagovorili da ima u drugoj radnji povoljnije. Kaze Nemanja kako on sve kod njih kupuje...

Posle su dosli dosadni ponedeljak, utorak i sreda, sa dosta vremena provedenog na poslu. Jos uvek se nisam prilagodio, ali polako ide na bolje. Zajebano je, pogotovo sto mi je ovo prvi posao koji radim.

Juce je bio sastanak u CDS-u, agenciji koja je organizovala vizu, dosli su svi stranci koji su preko njih usli mislim u poslednjih mesec dana. Bio sam nesto lepo raspolozen i na svako pitanje ili komentar, prisutni su se smejali :)) Ili mi se barem tako cinilo.

Bila mi je u gostima u Googlu Ivana Savic (jos jedna Savic-ka:). Pada mi se kao tetka, ali mi vise dodje kao sestra, starija je samo nekoliko godina od mene. Ona je u NYC turisticki, na par meseci. Nadam se da cemo da se organizujemo da odemo zajedno na neku predstavu, koncert operu ili tako nesto...

Ma ima jos toga, ali i ovo je previse. Ko je stigo do ovde, svaka mu cast!