Nikola Todorovic u Njujorku

Da da,

Stigli smo u voljenu zemlju Srbiju. Juče smo stigli, bre! Avion je sleteo popodne na aerodrom Nikola Tesla. Dočekala nas je kiša, ništa neobično, prati nas već nekoliko dana. Nego, prvi utisak kad smo stigli u zemlju, tačnije prvi su nas dočekali carinici. Kaže on, momci, da vidim pasoše. Dođite ovamo... I laptop, pa foto aparati... I tako, fino su nam naplatili, ali to gledam kao svoj dug otadžbini zemlji. Nego, odoh danas do Sava centra, da mi nameste internet, šta ću bez interneta :) i odmah shvatim da sam u Srbiji. Na početku mi bilo čudno da prolazim ulicom i svi okolo pričaju srpski, ali kad sam ušao u SC i u roku od 2 sekunde video dve žene koje puše, a na deset metara je no smoking sign, onda sam bio siguran da sam se vratio kući.

Nego, ja znam šta sam obećao, slike sa raznih mesta, kao i par zanimlivih pričica. Istina, ovo par prelazi u jednu, pošto još uvek pod jet legom, ne mogu da se setim šta još beše, ali i ova je dovoljno zanimljiva. Čisto da upotpunim svoj utisak Amerike, ne bi moglo bez susreta sa policajcima. Tačnije jednim. Vraćamo se mi iz Prinstona ka Njujorku, dobar put, sve lepo, idem ja ono normalno, kad pogledam u retrovizor, pandurska kola, tinu-ninu, i šta ću, pređem ja u desnu traku da ga propustim, kad on u desnu traku iza mene. Stanem ja sa strane, stane on iza mene. Čekam ga da izađe jedno 15-tak sekundi, otvorim vrata da vidim o čemu se radi, izađem, kad se on izdra ''Get back in the car!''. Ja se prepadoh, sedam unutra i čekam da dođe. On dođe, primako se prozoru, ali sa desne, Markove strane. I to nekako pažljivo, nije uopšte blizu.Traži saobraćajnu, vozačku, pita odakle auto, odakle smo mi. Onda nam je objasnio da je mogo da nam zapiše kaznu zbog brzine, ali i da je mogo da me upuca pošto sam izašao iz automobila!!! Pošto smo studenti na praksi iz neke vukojebine, samo smo dobili usmeno upozorenje. I tako. Dobro smo prošli, ali što kažu, sreća prati hrabre! Osim toga, platili smo ranije jednu kaznu za nepropisno parkiranje, čisto da ne bude bez ništa. To je bilo u Bostonu, ako već nisam pričao. $30, sitnica. Ali jesu

Jedan zanimljiv podatak. Za sedam dana, od čega sam 5 dana vozio, ukupno smo prešli preko 1500 milja, iliti preko 2400 km. Nije da se pravim važan, ali svaka mi čast :-)

U subotu smo bili kod Borisa, sinu mu je bio treći rođendan. Skupilo se dosta naših ljudi koji rade po Njujorku i okolini, bilo je jako zanimljivo čuti šta sve oni imaju da kažu, o Srbiji, Americi i životu uopšte. Još je zanimljivije videti i čuti njihovu decu. Svima su naši roditelji, ali u školi, naravno uče na engleskom i druže se sa engleskom decom. Tako, na primer, oni dok razgovaraju među sobom, podjednako dobro govore engleski i srpski, pa međusobno čak pričaju i na jednom i na drugom jeziku. Borisu još jednom hvala na svemu što nam je učinio,pokazao se stvarno kao veliki čovek!

I sada slike, kao što sam i obećao: