Nikola Todorovic u Njujorku

Ili Taurus u MIT-u. Pričaću o tome, samo najpre da pustim odjavnu špicu iz Googla.

Dakle, u petak mi se završila praksa. 12 sedmica sam radio u Google-u, proslo je ekspresno brzo. Puno sam radio, ali sam se i puno provodio. Velika cast je raditi u takvoj firmi, dobio sam neprocenjivo iskustvo, sjajnu referencu. Naucio sam mnogo stvar. Ovo je jedinstvena kompanija u svetu i mislim da samo na osnovu prakse u Guglu ne mogu da procenim kako je raditi u drugim Americkim firmama. Moram da kazem da mi je sa jedne strane zao sto odlazim, sto sam zavrsio sa praksom i sto vise ne radim tamo, ali sa druge strane se radujem sto konacno idem na mali odmor, putujem i tako to.



Ove redove pisem iz Bostona, tacnije Cambridge kod Bostona. Uzeo sam rent-a-car sas Marka i sad smo kod Zlateskija, na MIT. Uzeli smo Ford Taurus automatic, bez kvačila i menjača, tako da mi je malo trebalo vremena da se naviknem na toliko jednostavnu vožnju. Marko me je zajebo, zato što mi je dan pred polazak reko da nije poneo vozačku dozvolu, tako da sam ja jedini koji vozi u kolima. Također smo imali peripetije tokom iznajmljivanja jer nije htela da prođe moja kreditna kartička iz Srbije, iz meni nepoznatog razloga. A ovde se prilikom iznajmljivanja automobila zahteva da se ostavi trag otisak kreditne kartice. Problem nam je rešila dobra vila, (Zlateski: Hali Beri je došla i izvukla svoju levu si.., ovaj platinum kreditnu karticu). U stvari, došao je Boris, prijatelj koji nas je ranije sačekao na aerodromu i kod koga smo bili na roštilju. Provukao je svoju karticu i pomogao nam da krenemo. A što se auta tiče, ništa posebno, samo kad bih ga dovezao u Srbiju, ne znam gde bi mogao da stane da ga parkiram. A i verovatno bih ga teško vozio, s obzirom na ribe koje bi se bacale na haubi sa mokrim majcama. Po autuputu aždaja piči, nisam vozio preko 90, ali imam osećaj da može i dosta preko toga.




Usput nam je bila fora da svratimo u Springfield, da vidimo šta radi Homer i kompanija, ali izgleda da nismo bili baš te sreće. Inače, Springfild deluje kao lepo mestašce. Ovaj deo koji smo mi videli je bio Downtown, i praktično uopšte nismo videli bledoli ke sve vreme. Krkali smo u Subway-u i nastavismo Road 3p na prema Bostonu. Usput je zajebancija bila na nivou, s obzirom da smo par puta promašili skretanje kod Albukerkija :) pa se vraćali nazad. Stigli smo u Bostan u poslepodnevnim časovima, Z je bio na nekim vežbama, našli se sa njim i posle otišli na neku žurku gde frešmeni piju pivo iz čašice rakije na eks, jednu svaki minut, i tako sto minuta (pa ga zovu century). Mi smo im se pridružili neđe oko 50, tako da mogu da kažem da nije baš jednostavno biti brucoš na MIT-u. Inače, ovaj Zlateskijev dom je najliberalniji dom na MIT-u, puno pedera i lezbejki, najotvorenije žurke (kao što sam već i reko), a šta se na žurci dešavalo, zamislite sami...



MIT me je fascinirao, najpre po arhitekturi zgrada, potom po uslovima koje imaju studenti, od sportskih terena, onda po unutrašnjosti zgrada takođe, učionicama, i već je kasno, ne mogu da se setim šta još. Danas sam bio sa Markom do centra Bostona, bili smo u nekom finom parku. Sa Zlateskim smo prisustvovali slikanju nove generacije frešmena na Harvardu, falo je malilo da se priključimo slikanju, ali i bez toga je bilo zabavno. Njih 1000 se poređaju po stepeništu, pored stoji orkestar trubača (mada naši cigani su bolji, ako ništa drugo, sigurno su prljaviji). Ovaj fotograf je napravio celu proceduru slikanja. Baš ih je dobro uslikao. Boston je mnogo lep grad, Njujork ne može da se poredi sa Bostonom. Ulice su čiste, ima puno zelenila, nije sve zbijeno na uskom prostoru, baš lep grad. Tu je negde na nivou Niša po veličini grada, jedino mi se ne sviđa što sve ulice idu ukoso, što ti malo komplikuje orijentaciju, barem u početku.


Sutra palimo na zapad, idemo ka Nijagari, samo što će da spavamo u neko selo, zapravo nije selo, zove se grad Rochester, a mi ćemo biti u motelu na putu tamo. Prekosutra ujutru smo na vodopadima, i nastavljamo put ka Washingtonu. Toliko od mene za ovo javljanje iz Americe, mora se spava, sutra treba da vozim.

Pozdrav uz pesmu Ruzmarin već nosim na reveru, koji je glavni hit u Zlateskijevoj sobi, uz Šveđu i Marčela i 200 pesama od Super Maria.