Nikola Todorovic u Njujorku

Dragi čitatelji,



Vaš dopisnik iz Njujorka je bio na US open-u, ha ha :) Na početku , kad sam stigao, došao sam i pre nego što je večernji program počeo, ali je red za ulaz ljudi na večernji deo bio kilometarski dug. Na srpski način, iskusno sam se ubacio na praktično najbolju mogucu poziciju, koja se nalazi pre nego što je ograđeni red, i to sam ušao u red koji ide brzo, gde su ljudi bez torbica. Ja sam nosio jednu malu torbicu, u kojoj mi je stajao foto aparat koji sam skoro nabavio. Hteli su da me vrate, ali sam objasnio tipu iz obezbeđenja da je torbica prazna i da mi je drugi čika rekao da mogu da prodjem, i tako sam ekspresno ušao. Mislim da sam bio jedina dilea na celom US open-u koja je nosila kišobran, ali poučen iskustvom od prethodnog dana, kao i uvidom u vremensku situaciju, koja je bila prilično mestimična i po malo umerena, mislim da je bolje što sam poneo.


Tako sam upao u veliki teniski centar, i jedan za drugim počeli su da mi se ređaju fleševi. Prva fleška mi je bila kad sam spazio Mary Pierce na jednom od sporednih terena kako igra protiv Kineskinje Na Li. Odgledao sam par gemova, Mary je ipak legenda, oduševilo me da vidim onaj njen karakteristični servis, zapravo ne sam servis, već pripremu za servis, ono duvanje u prste :) Odgledao sam jedan deo Anine partije protiv Serene, tekme koja mi nije bila suđena da gledam uživo, na velikim ekranima koji su raspoređeni svuda gde ima mesta. Ana nije na žalost mogla protiv opasne Serene, ali biće bolje. I bilo je bolje ubrzo zatim.



Druga fleška mi je bila što sam nešto kasnije gledao Anu u paru sa Marijom Kirilenko iz Rusije. Stvarno mi je veliki doživljaj što sam gledao uživo, istina na jednom od sporednih stadiona, ali to je ženski dubl, prvo kolo. Ana i Marija su pobedile (nije Ana nije Marija, to je moja Ana-Maria, kako naši narodnjaci umeju da naprave fenomenalne pesme - izvin'te na digresiju). Ja sam čestitao Ani pobedu i dobijo sam autogram :)












Treća fleška je bio Kralj. Na stadionu Louis Armstrong, igrao je Federer protiv Amera Spadee, verovatno naturalizovanog Rumuna. Kako onaj čovek igra, ono je bilo za pamćenje. Meč nije obilovao atraktivnim poenima, istina, bilo ih je. Također, nije bilo ni mnogo uzbuđenja niti pitanja ko će da pobedi. Federer je rutinski razvalio ovoga, čineći igru tako jednostavnom da čovek misli da se on zeza. Ovaj Spadea, morao je da se žestoko pomuči oko svakog pone, dok je Rože demonstrirao kako se igra pametno, skoncentrisano, predano, precizno i sa lakoćom osvajao poene. Kada čovek gleda Federera, on izgleda da igra kao mašina, kao da nema emocija, dakle razvaljuje. Partija definitivno nije bila kao neka partija Agasaurusa, ali je definitivno vredelo videti broja 1 na delu.






Četvrta fleška, heh, bio sam ja sam sebi :) Gledam gde sam, šta radim, šta mi se dešava, mislim da mi je teško da uopšte shvatim sve ovo. Ne bih da se ureknem, pu pu :)











A sad je vreme za spavanje, ali pre nego što to uradimo, da najpre čestitam Saletu rođendan, ovako zvanično :) Vreme leti, godine prolaze, mi se trudimo da svaki trenutak ulepšamo dobrim raspoloženjem. Život je jedan i trenutno je aktivan, ne smemo ispustiti iz ruke
ono što imamo. Never take anything for granted, 'cause it's one-way street to losin' it! Uživaj i bori se! Uživaj i u svakom tužnom trenutku kao što uživaš u svakom sretnom, jer je svaki trenutak jedinstven. Uživaj u borbi, ali nikada ne posustaj!

To su moje poruke Saletu, ali i svima onima koji prate moj dnevnik, kao i onima koji ga ne prate bez obzira na vreme i nevreme.